Za razliku od svojih vršnjaka koji razonodu pronalaze u sportu, gejmingu, muzici, sedamnaestogodišnji Andrija Mujović iz Podgorice ima drugačije hobije. Pored bavljenja folklorom, u čemu je veoma uspješan, ovaj gimnazijalac baštini i ručni rad. Njegove vješte ruke heklaju, pletu, predu, ali i podjednako spretno barataju razbojem za tkanje.

Foto: Privatna arhiva

Iako je u početku rekonstruisao stare tkanine sada je, kaže, usmjeren na malo ambicioznije projekte. Tako, kako navodi u razgovoru za portal Dnevno.me, trenutno pokušava da napravi i svoju prvu narodnu nošnju.

Za ovaj tradicionalni zanat naš sagovornik se zainteresovao još kao dječak, zahvaljujući svojoj babi. Gledajući je kako radi i sam je poželio da upusti u svijet niti. Uz njene instrukcije usavršio je prvo heklanje, a potom i ostale vještine izrade rukotvorina.

Foto: Privatna arhiva

“Nakon heklanja naučila me je i da pletem. Kada sam zavirio u svijet narodnih rukotvorina, javila mi se želja da saznam nešto više o tkanju, koje je zamrlo prije više decenija. Slušao sam da se moja prababa bavila tkanjem, ali nisam poznavao nikoga ko bi mogao da prenese znanje na mene”, kaže Mujović.

To ga naravno nije spriječilo da se oproba i u ovom zanatu. Smjernice je pronašao na internetu, a potom nabavio i prvi starinski razboj.

No, ubrzo je shvatio da je osim opreme, za savršeni proizvod potrebno naučiti još nekoliko dodatnih vještina.

Foto: Prvatna arhiva

“Kako se nekad tkanje nije moglo zamisliti bez vune, neophodno je bilo i da naučim da predem. Naslijedio sam prababinu prešlicu i na poklon dobio nožnu mašinu za predenje, koja mi je umnogome ubrzala proces stvaranja niti od vune”, navodi sagovornik našeg portala.

Iako mu je sam proces tkanja, zbog svoje složenosti, u početku zadavao poprilične muke, Mujović je bio uporan. Dug je, kaže, proces od ideje do realizacije ali ne krije da je, kada dobije finalni proizvod, zaista ponosan na sebe.

Foto: Privatna arhiva

“Pletenje, heklanje, vez i predenje nisu mnogo zahtjevni, ali tkanje je dosta komplikovano. Proces počinje od šišanja ovce i dobijanja vune. Vuna se pere i češlja, i grebenima grebena. Nakon toga je spremna za predenje. Za osnovu se vuna prede na vretenu, dok se za potku koristi pređa mekše predena na štiljezi. Sve je različito i sve ima drugačiji način izrade. Ukoliko je za određenu tkaninu potrebno, nit se koristi duplo i upreda”, pojašnjava nam  Mujović.

Dodaje da se potom konac farba, namotava na klupčad i tada je spreman za takozvano “snovanje”.

“Proces pripreme tkanja počinje na livadi, oko drvenih kočića se snuje osnova, koja se namotava na vratilo razboja i uvodi u niti i ‘brdo’. Tada može da se sjedne za razboj i počne najkreativniji dio posla. Najteži dio posla je priprema, dok samo tkanje pričinjava ogromno zadovoljstvo”, navodi naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

S obzirom na to da kod nas nije uobičajeno, da se u eri savremenih tehnologija i sveukupne digitalizacije, mladi okreću tradicionalnim vještinama, ovaj srednjoškolac je mnoge oduševio. Nijesu izostale riječi hvale, ali ni njegova želja da znanje prenese vršnjacima.

“U školi držim časove veza u sekciji ručnog rada i bio je pored djevojaka i poneki momak koji želi da se oproba u tome. Svi ljudi koji su upoznati sa mojim radom imaju pozitivne komentare. Ima i dosta zainteresovanih koji žele da nauče, ali veoma brzo odustanu”, kaže Mujović za portal Dnevno.me.

Foto: Privatna arhiva

Učenik Gimnazije “Slobodan Škerović” ne krije da mu je obrazovanje prioritet ali, kada dobro organizuje dan, onda ni druge aktivnosti ne trpe.

“Ručnim radom se bavim isključivo u slobodno vrijeme, posebno tokom raspusta”, dodaje on, otkrivajući nam da je veoma optimističan i kada je u pitanju rad na njegovom prvom velikom projektu.

“Pokušavam da napravim crnogorsku svečanu narodnu nošnju, koja je nekada bila statusni simbol i nadam se da ću uspjeti u tome”, iskren je Mujović.

  Foto: Privatna arhiva

Iako mnoge za rad motiviše novac, kod njega to nije slučaj. Stvara isključivo za sopstveni gušt, ne razmišljajući o prodaji i zaradi. Izuetak su jedino, navodi, humanitarni događaji.

“U osnovnoj školi sam izlagao radove na bazaru, i sredstva od te prodaje su išla u humanitarne svrhe. Kako je u pitanju ručni rad, koji zahtijeva veliki vremenski period izrade, nisam želio da se odvajam od tih unikatnih radova koji za mene imaju neprocjenjivu vrijednost”, kaže naš sagovornik.

 Foto: Privatna arhiva

I u budućnosti, ovaj mladi Podgoričanin nema dilemu - posvetiće se i obrazovanju i svom hobiju, trudeći se da nijedna strana ne trpi.

“Nastaviću da se usavršavam u svim ovim tehnikama, vjerujući u sopstveni uspjeh. Narodno stvaralaštvo je veoma bogato, posebno u dijelu tekstila i nošnji. Ima mnogo da se istražuje i uz predan rad će dolaziti i rezlutati”, zaključuje Mujović za kraj za Dnevno.me.