Odluku o davanju crnogorskih aerodroma pod koncesiju ili eventualnom ostanku u državnom vlasništvu trebalo bi donijeti što prije, jer bi se na taj način ubrzao proces njihovog oporavka i modernizacije, smatra većina članova skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet. 

Rukovodilac radom Ministarstva saobraćaja Filip Radulović saopštio je da postupak davanja crnogorskih aerodroma pod koncesiju, koji je počeo 2018. godine, nije završen ni osam godina kasnije. 

“To šalje lošu poruku svim investitorima - da smo neozbiljni, spori i da ne umijemo da završimo nešto što smo sami započeli. Postupak se mora završiti i žao mi je što to traje osam godina”, rekao je Filip Radulović na sjednici na kojoj se raspravljalo o problematici koncesija crnogorskih aerodroma.

On je podsjetio da radom Ministarstva saobraćaja koordinira od februara, što znači da nije učestvovao u radu Tenderske komisije kad su bile donesene odluke o utvrđivanju rang liste, konačnom zapisniku i izvještaju. 

“Bitno je da to napomenem, jer je posljednjih dana bilo pokušaja moje diskreditacije od određenih poslanika. Bilo je komentara u medijima da sam ja doveden kao neki tajni agent Milojka Spajića da bih na brzinu sproveo koncesije za aerodrome”, rekao je Filip Radulović.

On je podsjetio da je prije godinu i po bio ministar saobraćaja i pomorstva u Vladi i da je bilo najlogičnije da on rukovodi radom Ministarstva saobraćaja do imenovanja novog ministra.

“U želji da učinim ovaj postupak što transparentnijim, ja sam poslao zahtjev Upravi za državnu imovinu prije nekih desetak dana, zahtijevajući da oni rade novu procjenu vrijednosti imovine Aerodroma Crne Gore i da na taj način vidimo hoće li ta vrijednost premašiti 150 miliona. U tom slučaju bi konačnu riječ dala Skupština”, objasnio je Filip Radulović.

On je dodao da je bilo dosta manipulacija što se tiče davanja koncesija, kao i priča da će aerodromi da se prodaju.

“Ne radi se o prodaji, ni privatizaciji, već je riječ o ustupanju imovine koncesionaru na dugoročno upravljanje, odnosno na 30 godina. Imovina je naša i sve što bi potencijalno bilo uloženo, ostalo bi u vlasništvu države”, objasnio je Filip Radulović.

Izvršni direktor Aerodromi Crne Gore (ACG) Roko Tolić smatra da bi taj proces trebalo završiti, jer je već dugo otežavajući faktor u poslovanju kompanije.

“Nemamo predikciju o situaciji koja će biti u narednom periodu. Tu dolazimo u problem sa velikim partnerima s kojima razgovaramo - koliko su naša gledišta u segmentu razvoja i komercijalnih taktika održiva u odnosu na nešto što će eventualno biti promijenjeno ukoliko dođe drugi upravljač”, rekao je Tolić.

On je poručio da bi trebalo da prevlada interes Crne Gore, zbog odgovornost prema građanima i privredi.

Tolić je naveo da je kompanija komercijalno napredovala u minulom vremenu, ali da reusrsi i infrastruktura predstavljaju veliki izazov. 

“Zahvalan sam svim radnicima koji povećanim angažmanom kreiraju ove rezultate”, kazao je Tolić.

Direktor Fidelity Consulting Miloš Vuković saopštio je da se protivi koncesijama, između ostalog, zbog toga što poslovni rezultati ACG ne ukazuju da postoji potreba da se to uradi.

On je upozorio da bi davanje aerodroma pod koncesiju isključilo mogućnost dobijanja novca iz fondova EU, ali i dodao da smatra da je zaključivanje koncesionog ugovora neizbježno znog nedostatka novca u budžetu.

„Mislim da će aerodromi morati da se daju u koncesiju, jer neki ekonomski pokazatelji, poput platnog prometa, ukazuju na to da u budžetu nema dovoljno novca. Nažalost, mislim da će se zbog toga ići u koncesiju“, kazao je Vuković.

On je naveo da je koncesionaru bitan samo profit, te da će zbog toga razvijati cargo i komercijalne usuge.

Ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj saopštio je da je kao predsjednik Tenderske komisije za sprovođenje postupka dodjele koncesije za aerodrome ograničen u davanju informacija u vezi sa procesom.

On je dodao da je odluka u vezi sa davanjem koncesija važna za crnogorsku ekonomiju.

„Ovo nije samo ekonomsko, nego i pitanje bezbijednosti i geopolitike“, naveo je Đeljošaj.

Predsjednik Sindikata Aerodroma Crne Gore Damjan Radulović kazao je da je njihov stav jasan, izričit i jedinstven.

„Sindikati i zaposleni su protiv dodjele aerodroma pod koncesiju“, rekao je Damjan Radulović.

On je naveo da se tu ne govori samo o poslovnoj odluci, već o strateškoj infrastrukturi države, ulaznoj tački turizma i ekonomije i subdini velikog broja zaposlenih i njihovih porodica.

„To nije priča o firmi koja ne može da opstane, nego o sistemu koji pokazuje kapacitet da raste i generiše ozbiljni rezultat. Ne govorimo o tome da država spašava neuspješno preduzeće, nego o kompaniji koja je operativno živa i ima razvoju perspektivu“, poručio je Damjan Radulović.

On smatra i da je potrebno uraditi ozbiljnu procjenu vrijednosti aerodroma.

Predsjednik reprezentativne sindikalne organizacije Aerodroma Podgorica Slobodan Martinović rekao je da su zaposleni odlučno i jednoglasno protiv dodjele koncesije u postupku koji je, kako tvrdi, od samog početka opterećen ozbiljnim kontroverzama, institucionalnim nesuglasicama i sudskim sporovima.

“Država zaslužuje transparentan, jasan i pravno čist postupak kada je riječ o njenoj najvažnijoj saobraćajnoj infrastrukturi”, saopštio je Martinović i dodao da zato zahtijevaju poništavanje kompromitovanog postupka i pokretanje nove transparentne iinkluzivne rasprave o modelu razvoja aerodroma.

Poslanica Demokratske Crne Gore Zdenka Popović smatra da je ključno pitanje u vezi sa eventualnim davanjem koncesija, da li je država u stanju da iz sopstvenih sredstava finansira neophodnu modernizaciju aerodroma u Podgorici i Tivtu.

„Došlo je vrijeme da konačno iz Vlade kažu da li smo se odlučili za koncept davanja pod koncesiju ili da država upravlja, modernizuje i proširi aerodrome. Više nema odlaganja i izgovora. Moramo da znamo po kom modelu radimo i da počnemo da rješavamo problem koji traje već 15 godina“, poručila je Popović.

Ona je pitala i zbog čega se čekalo 15 godina ukoliko država može da na adekvatan način upravlja i modernizuje aerodrome, te dodala da je naknadno razmatranje koncepta neozbiljno pred investitorima.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević kazao je da je važno da se obrati pažnja na pravnu definiciju eventualnog odustajanja na kraju procesa, kad imamo najpovoljnijeg ponuđača.

„Drugo pitanje su zaposleni i šta se dešava sa njima“, pitao je Rakočević.

On je dodao da tek sada, kada treba da se odabere najpovoljniji ponuđač, treba da se utvrdi vrijednost aerodroma.

„Da li bi, u skladu sa javnim pozivom, eventualna procjena koju bi naručila Vlada kompromitovala postupak“, pitao je Rakočević.

Poslanik Bošnjačke stranke (BS) Mirsad Nurković kazao je da se dosta stvari u vezi sa postupkom ne zna .

“Ako je 2018. godine početna procijenjena vrijednost imovine bila 140 miliona, danas bi trebalo da bude 300 do 350 miliona EUR. To nije mala vrijednost i oko toga bi trebalo da se raspravlja u parlamentu”, saopštio je Nurković.

On smatra da se nešto mora raditi ukoliko u Crnoj Gori nema finansijskog ili kadrovskog potencijala za razvijanje aerodroma.

“Ako potvrdimo sa više adresa da takvi resursi postoje, onda moramo da razmislimo o konačnoj odluci”, dodao je Nurković.

On je naveo da nema ništa protiv koncesije, ali bi volio da aerodromi ostanu u državnom vlasništvu ako država ima potencijala.

Poslanik Pokreta Evropa sad (PES) Dražen Petrić kazao je da je Vlada blizu odluke da podrži koncesiju na aerodrome.

“Prije ove, četiri vlade koje su postojale nijesu bile dovoljno odlučne da donesu tu odluku”, podsjetio je Petrić.

On je naveo da, iako ne na današnjoj sjednici, u javnosti je bilo određenih priča koje zamagljuju suštinu.

“Da li Crna Gora prodaje aerodrome za 100 miliona? Ne prodaje. To je važno da znamo”, rekao je Petrić.

On je naveo da šta god da se uloži, ostaće na korišćenje državi Crnoj Gori. 

Poslanik Građanskog pokreta URA Miloš Konatar  smatra da je postupak, koji traje već osam godina, nepovratno ukaljan i kompromitovan i da ga treba prekinuti.

On je kazao da se stiče utisak da Đeljošaj hoće jedno, premijer drugo, a članovi Tenderske komisije treće.

„Tu se vrši pritisak jednih na druge, komunikacija ide preko društvenih mreža, a sve to govori u prilog da jedna ozbiljna država ne daje aerodrome u koncesiju u jednom takvom postupku“, rekao je Konatar.

On je podsjetio da je prije osam godina određena jednokratna koncesiona naknada od 100 miliona EUR.

„Recite mi samo jednu stvar u Crnoj Gori koja na današnji dan košta kao što je koštala 2018. godina. Koliko danas vrijedi 100 miliona iz 2018. godine“, pitao je Konatar.

Predsjednik Odbora i poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša rekao je da ako država ima monopol nad nekim resursom, ne bi trebalo da ga daje nekom sa strane.

„Zamislite poruku koju želimo da saopštimo EU da mi kao država nijesmo sposobni da upravljamo nekim resursom. Kako to možemo da obrazložimo, a hoćemo da budemo za dvije godine članica EU. Ili kako možemo da obrazložimo da nijesmo sposobni da upravljamo ovim resursom, a jesmo Elektroprivredom (EPCG). Što onda ne bi dali na koncesiju EPCG i sijaset drugih kompanija“, pitao je Mugoša.

Proces dodjele koncesije je, kako tvrdi, toliko diskreditovan, da ne može da se završi pozitivnim ishodom.

„Moja molba i sugestija je da se ovaj postupak po ovom tenderu ne smije završiti izborom ponuđača“, upozorio je Mugoša.

Nakon višegodišnje stagnacije, Vlada je u decembru 2024. godine nastavila postupak koncesije, pozivajući zainteresovane kompanije da se prijave i dostave ponude do 9. maja prošle godine. Planirani period koncesije je 30 godina, tokom kojeg bi privatni koncesionar upravljao i ulagao u oba aerodroma.

Na javni poziv pristigle su dve ponude i to južnokorejske kompanije Incheon International Airport Corporation (IIAC) i luksemburško-američke firme Corporación América Airports S.A. (CAAP). Nakon otvaranja i inicijalne ocjene, IIAC je bio prvorangirani ponuđač, a CAAP drugorangirani.

Vlada i nadležna Tenderska komisija su tokom prošle godine više puta produžavale rokove za evaluaciju i dodatne provjere ponuda, uz učešće međunarodnih savjetnika, među kojima je bila i Međunarodna finansijska korporacija (IFC).

Cijeli postupak pratili su brojni pravni i proceduralni sporovi, uključujući prigovore ponuđača i zahtjeve za preispitivanje pojedinih faza evaluacije, što je dodatno usporilo donošenje konačne odluke.