Rukovodstvo Željezničke infrastrukture Crne Gore (ŽICG) kontinuirano ulaže napore da unaprijedi uslove rada i materijalni položaj zaposlenih, ali to se mora činiti isključivo institucionalnim putem, a ne kroz prijetnje i ultimativne zahtjeve, poručili su iz te kompanije.

Grupa od 84 zaposlena u ŽICG, koju čine otpravnici vozova, TK i saobraćajni dispečeri, ranije danas najavila potpunu obustavu saobraćaja na ključnim prugama, ukoliko do petka njihovi zahtjevi ne budu prihvaćeni.

Iz ŽICG su rekli da današnji tekst jednog zaposlenog obiluje neistinama. 

„Neprihvatljivo je u ovom obraćanju predstavljanje pojedinca kao „najvažnijeg“ kadra u sistemu, uz ignorisanje značaja i drugih zaposlenih koji svakodnevno obavljaju složene i odgovorne poslove – ukupno 800 zaposlenih“, kaže se u saopštenju, prenosi Mina business. 

Navodi se je aktuelni menadžment prekinuo staru praksu ignorisanja zaposlenih i apsolutno svaki zahtjev za prijem na razgovor je bio prihvaćen. 

„Što se tiče zarada otpravnika vozova (OV), one iznose od 730 do 987 eura, u zavisnosti od radnog staža, platne liste sa zaradom 788 EUR, i sa 34 godina radnog staža sa 987 eura, dok njihove kolege od čijeg direktnog rada zavisi rad OV, elektromehaničari za signalno-sigurnosne uređaje sa IV1 i IV2 nivom imaju zarade sa dodatkom do minimalne – od 600 eura. Oni rade na otvorenom pod svim vremenskim uslovima“, navodi se u saopštenju. 

Iz ŽICG su, da bi građani Crne Gore mogli uporediti zarade u tom Društvu i, kako su kazali, ko je u nepovoljnijem položaju, naveli da mladi inženjeri kao zaista deficitaran kadar primaju 808, 816 i 860 eura. 

„Takođe, navodi da su u periodu od 2009. do 2019. godine otpravnici vozova zarađivali 600 do 700 eura“, dodaje se u saopštenju ŽICG. 

To, kako su naveli, demantuje platna lista OV za 2013. godinu – 425 eura, a za 2019. godinu – 481 eura, što znači da im je današnja zarada približno 100 odsto uvećana.

Iz ŽICG su rekli da je novim predlogom izmjena Kolektivnog ugovora predviđeno uvećanje koeficijenata za sva zanimanja minimum 20 odsto, izuzev direktorima sektora i pomoćnicima, kojima je povećanje 16 odsto, pa bi zarada OV iznosila od 862 do 1.150 eura, odnosno uvećanje njihovih zarada iznosiće 120 do 170 euraa, u mjesecima sa praznicima i znatno više. 

„Nažalost, za sve što se dešavalo od 2009. do 2019. godine uporno se obraća ovom menadžmentu, a u tom periodu se nijesu smjeli oglašavati po ovim pitanjima, dok obustavu saobraćaja nijesu smjeli ni da pomenu“, rekli su iz ŽICG. 

Iz te kompanije su naveli da ih optužuju i za ukinuti beneficirani radni staž i status službenog lica, što, kako su dodali, takođe treba adresirati bivšim rukovodstvima, dok beneficirani radni staž, i dalje imaju otpravnici koji po propisima zadovoljavaju sve uslove za to. 

„Da je neistina da OV masovno napuštaju kompaniju govori činjenica da je od 2022. godine njihov broj uvećan za 21, a ima još zainteresovanih koji jedva čekaju da zasnuju radni odnos“, kaže se u saopštenju. 

Iz ŽICG su rekli da sa pravom postavljaju pitanje „koliko je ozbiljna ova najava (medijska) štrajka s obzirom na to da nikakve zakonske procedure nijesu ispoštovane“.

„Dopis nije potpisan, niti je donijeta zakonita odluka o stupanju u štrajk, dok navodni autor dopisa i organizator čak nije na radnom mjestu po rasporedu toga dana predviđenog za obustavu saobraćaja, a nisu ni potpisani zaposleni koji podržavaju zahtjeve iznesene u ovom dopisu“, rekli su iz ŽICG. 

Oni su naveli da svi koji budu učestvovali u nezakonitom postupanju treba da budu svjesni da će snositi sve krivično-pravne posljedice kao i ukupnu materijalnu štetu koju izazovu. 

„Mendžment na čelu sa Odborom direktora želi značajno da poveća zarade svim zaposlenima, međutim moramo postupati u odnosu na nivo sredstava koji nam je budžetom predviđen i postupati u zakonskim okvirima, jer su potpisnici pored menadžmenta reprezentativni sindikati koji zastupaju preko 600 zaposlenih“, kaže se u saopštenju.

Poručuje se da rukovodstvo ŽICG kontinuirano ulaže napore da unaprijedi uslove rada i materijalni položaj zaposlenih.

„Ali to se mora činiti isključivo institucionalnim putem, u skladu sa važećim zakonima i propisima, a ne kroz prijetnje i ultimativne zahtjeve“, zaključuje se u saopštenju.