Najrealnija varijanta u Podgorici je da gradonačelnik Saša Mujović, uz političku podršku PES-a, nastavi da obavlja vlast tako što će sjednice lokalnog parlamenta biti odgađane, odnosno biti u blokadi dok se ne steknu uslovi za prinudnu upravu – kaže za Pobjedu Danilo Kalezić, politički analitičar, ističući da je opozicionim odbornicima riskantno da podrže Mujovića.

Kalezić je kazao da je nesporno da izlazak DNP-a iz vlasti jedino pravi objektivni, suštinski problem na nivou Glavnog grada.

- Njihov izlazak iz Vlade nema refleksiju na njenu stabilnost, dok u Glavnom gradu ima direktne reperkusije koje mogu proizvesti nestabilnost. S obzirom na to da je Skupština kroz izmjene i dopune izbornih zakona usvojila rješenje da se svi izbori održavaju u jednom danu, teško je očekivati da se bilo kome od političkih aktera i sa jedne i sa druge strane ide na izbore sad, a onda opet za manje od godinu. To je scenario koji bih isključio i koji je samo teorijski moguć – istakao je Kalezić.

Prema njegovim riječima, najrealnija varijanta je da gradonačelnik Saša Mujović, uz političku podršku PES-a, nastavi da obavlja vlast tako što će sjednice lokalnog parlamenta biti odgađane, odnosno biti u blokadi dok se ne steknu uslovi za prinudnu upravu, kada bi Vlada zadržala kontrolu nad Glavnim gradom i na taj način bi dočekali izbore.

Rizik

- Spekuliše se da neki opozicioni odbornici pređu na stranu vlasti. To je, vjerujem, za sve njih vrlo riskantno. To bi bilo realno da ova lokalna uprava ima ful mandat, ali sumnjam da će neko posezati za tako riskantnim potezima, znajući da će građani sud o tome da daju relativno brzo. Zbog toga sam sklon da vjerujem da će gradonačelnik Mujović po sistemu – dok traje, traje pokušati da održava privid vlasti sve dok se ne steknu uslovi za uvođenje prinudne uprave – kazao je Kalezić.

Istakao je da će sve to da „plate“ građani.

- Oni nijesu ni glasali za ovu koaliciju, jer sjetićemo se da je velika većina građana glasala za promjenu vlasti na čelu sa Oliverom Injac, još manje je volja građana da oni vladaju u ovim nestabilnim okolnostima. Kad nema većinu, ovo je onaj „viseći“ parlament koji opstaje samo zahvaljujući institucionalnom vakuumu ili tome što u Crnoj Gori nema političke odgovornosti. Kad bi postojala politička odgovornost, sam gradonačelnik bi tražio preispitivanje svoje podrške. Kad izgubite većinu unutar svoje koalicije, ili tražite partnere među opozicijom, što je isključeno, bar je tako rekao, ili preispitujete svoju podršku, pa ako je nemate, idete kući. To je u civilizovanom, demokratskom svijetu. Ovdje se ni jedno, ni drugo neće desiti, nego će neko pokušati nekim metodama izigravanja institucionalnog poretka da ostane na vlasti što duže, ne bi li se domogao novih lokalnih izbora 2027. godine – kazao je Kalezić.

Na pitanje da li kad govori da je za opozicione odbornike riskantno da podrže Mujovića misli i na DPS, s obzirom da su se druge partije opozicije već izjasnile da nemaju takvu namjeru, Kalezić je rekao da ne vidi što bi DPS dobio podrškom Mujoviću.

- To bi u kontinuitetu bio vrlo problematičan potez iz perspektive jedne opozicione stranke. Osim ako ih gradonačelnik Mujović ne pozove u koaliciju. Onda je to sasvim druga priča. Ali, ne vjerujem da će DPS-u da se isplati da „bajpasuje“ na način što će otvoreno da podržava Mujovića. Razumijem i mislim da je za DPS najgora varijanta uvođenje prinudne uprave, da Vlada preuzme upravljanje, ali opet govorimo o jednoj vrsti institucionalnih pukotina koje mogu da proizvedu različite efekte. I dalje ne možemo da predvidimo, jer nemamo puno iskustva sa ovakvim situacijama. Potrebno je prevazići period do izbora. DPS-u se ne isplati da ga održava na vlasti jer bi to kompromitovalo njihovu opozicionu poziciju, ali je pitanje što bi za tu partiju i opoziciju značila prinudna uprava – istakao je Kalezić.

Rekao je da moraju da izvagaju što je manje štetno po njihovo opoziciono biračko tijelo.

Na pitanje da li će, nakon odluke Andrije Mandića da ostaje u vlasti ali i u koaliciji „Zajedno za budućnost Crne Gore“, lider DNP-a Milan Knežević dovesti u pitanje opstanak koalicije, Kalezić je kazao da očekuje strateško, odnosno taktičko udaljavanje koje treba da „porodi“ proširenje biračke baze.

- Ne treba velika politička pamet da se zaključi što je strategija – kazao je Kalezić, dodajući da bi njihov razlaz značio gubitak za obje strane.

- To je jedina koalicija koja suštinski pravi sinergiju i ne vjerujem da će oni dovesti do potpunog rastakanja toga. Oni iz neke federacije partija prelaze u jednu vrstu konfederalnog oblika, metaforički rečeno, gdje će puno autonomnije da nastupaju. Ali, neće kidati veze jer bi to značilo gubitak sinergije koju su ostvarivali. Oni žale da zadrže sinergiju koalicije, ali istovremeno da prošire biračku bazu na način što će Mandić da ide umjerenije prema centrističkom biračkom tijelu, odnosno da vodi tzv. konzervativnu desnu politiku, dok će Knežević i njegovi partijski drugovi da vode jednu ekstremnu, tradicionalnu velikosrpsku politiku koja se hvali odnosima sa Srbijom i Vučićem. Ta politika u Crnoj Gori ima svoje biračko tijelo, teško je procijeniti koliko, a dobar dio tog biračkog tijela su razočarani velikosrpski nacionalisti koji smatraju da je pobjeda 2020. trebalo puno brže da promijeni neke stvari u Crnoj Gori. Oni ne zamjeraju Mandiću, doskoro i Kneževiću što oni ne rade, nego što ne rade dovoljno brzo – rekao je Kalezić.

Simboličan čin

Komentarišući politički potez DNP-a, odnosno napuštanje vlasti iako od njih ne zavisi opstanak većine na državnom nivou, Kalezić je kazao da prvi segment odgovora zahtijeva razumijevanje Kneževićeve uloge u crnogorskoj politici.

- On je eksponent režima u Beogradu i on, za razliku od nekih drugih partija, nema potrebu za klijentelističkom mrežom. Tu je odgovor na drugi dio pitanja. Njemu je izlazak iz vlasti bio potreban kao simbolički čin demonstriranja principijelnosti, pogotovo jer je suviše rigidno ušao u priču o Botunu. Da bi pokazao svoju principijelnost, on napušta pozicije vlasti iako, kao što nikad nije bio otvoreno vlast dok je bio u vlasti, on se kao vlast ponašao opoziciono, tako i sad, ne ponaša se kao potpuno opozicija. Da bi htio zaista da bude istinska opozicija, sam bi inicirao preispitivanje podrške Mujoviću ili bi raskinuo koalicije u lokalnim samoupravama gdje od njega stvarno zavisi ta vlast. To bi bila opoziciona borba. Ovako, sve je u svrhu širenja tog opozicionog korpusa i simbolička demonstracija političke principijelnosti – istakao je Kalezić.

Na pitanje što bi se desilo na izborima ukoliko bi se, ipak, raspala koalicija ZBCG, Kalezić je rekao da bi jedan i drugi, kao i svi konstituenti, izgubili sinergijski efekat koji su ostvarivali.

- Kad bi napustili koaliciju, a bore se za isto biračko tijelo, morali bi da uđu u konflikt. To bi pasivizovalo birače. Otvorenim sukobom dio birača bi apstinirao. Oni pokušavaju da dovedu tzv. win-win situaciju, da zadrže sinergiju koalicije i animiraju apstinente iz srpskog korpusa – rekao je Kalezić.