Broj zaposlenih u grupi Elektroprivrede (EPCG), odnosno u matičnoj majci kompaniji EPCG i njenim kćerkama kompanijama je za pet godina, u periodu od 2019. do 2024.  uvećan za 1.491, navodi se u informaciji Ministarstva energetike i rudarstva o analizi poslovanja energetskih subjekata u većinskom vlasništvu države za period od 2019. do 2024. godine, koju je Vlada usvojila u četvrtak.

Analiza pokazuje da je u 2019. godini u kompanijama iz grupe EPCG bilo 3.189 zaposlenih, da bi ih lani bilo 4.680. Analiza ukazuje na pogoršanje finansijskih performansi na nivou sektora, mjereno padom profitabilnosti i likvidnosti u prošloj godini.

- Povećanje broja zaposlenih je naročito došlo do izražaja u privrednim društvima osnovanim u posljednjih nekoliko godina, koja su i najveći gubitaši u grupi EPCG, te nepovoljno utiču na poslovanje grupe. To su EPCG Solar-Gradnja Nikšić i EPCG Željezara Nikšić. Nakon nekoliko godina snažnog povećanja broja zaposlenih u CEDIS-u i Rudniku uglja, u prošloj godini je došlo do stabilizacije broja zaposlenih u CEDIS-u, i čak smanjenja broja zaposlenih u nekoliko drugih društava - kaže se u informaciji vladinog resora na čijem čelu je Admir Šahmanović.

Dodaje se da je broj zaposlenih smanjen u EPCG matičnom društvu, Rudniku uglja i Zeta Energy u 2024. godini.

- Iz navedenog se zaključuje da je značajan uticaj na povećanje broja zaposlenih, odnosno povećanja troškova zarada u grupi EPCG u 2024. godini bila EPCG Solar gradnja budući da je rast broja zaposlenih bio čak 124. Navedeno nije u skladu sa veoma nepovoljnom finansijskom situacijom ovog preduzeća, čije poslovanje negativno utiče na ukupne performanse grupe Elektroprivrede - piše u dokumentu Ministarstva energetike i rudarstva.

Nadzor

Predmetna analiza obuhvata deset preduzeća u većinskom vlasništvu države Crne Gore koja su registrovana i posluju na teritoriji Crne Gore, a nad kojima Ministarstvo energetike i rudarstva vrši upravni nadzor.

Tu spadaju Elektroprivreda i sa njom povezana povezana pravna lica (kćerke kompanije) čiji je EPCG većinski vlasnik: Rudnik uglja Pljevlja (RUP), Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), Zeta Energy Danilovgrad, EPCG Solar gradnja i EPCG Željezara. Ostala četiri preduzeća koja su predmet ove analize su Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), Berza električne energije (BELEN), Crnogorski operator tržišta električne energije (COTEE) i Montenegro bonus Cetinje.

Analiza pokazuje da je ukupan neto rezultat poslovanja tih deset državnih energetskih subjekata u Crnoj Gori u prošloj godini bio pozitivan, ali su finansijske performanse pogoršane u odnosu na 2023.

- Finansijski rizici poslovanja na nivou deset analiziranih energetskih subjekata su umjereni. Ukupna vrijednost njihove imovine u 2024. bila je blizu dvije milijarde eura i činila je 25 odsto BDP-a i oko 50 odsto vrijednosti imovine svih nefinansijskih privrednih društava u većinskom vlasništvu države. Uspješnost poslovanja sektora dominantno je uslovljena rezultatima poslovanja Grupe Elektroprivrede sa ukupnom imovinom od 1,6 milijardi eura u 2024. godini. Prema konsolidovanom finansijskom izvještaju EPCG za 2024. godinu, grupa Elektroprivrede je ostvarila neto dobit od 12 miliona eura, dominantno zahvaljući neto dobiti matične kompanije EPCG, neto dobiti Rudnika uglja i Zeta Energy – navodi se u dokumentu.

Dodaje se da je poslovni rezultat matičnog društva EPCG dominantno zavisi od hidrološke situacije, potrošnje distributivnih potrošača, cijena po kojima se energija kupuje i prodaje, kao i ostalih opterećenja.

- Samim tim i ostvarena neto dobit grupe EPCG, bilježi pad od 84 odsto u odnosu na 2023. godinu. Navedene hidrološke prilike i negativan efekat cijena je dominantno doveo do pada profitabilnosti grupe u 2024., a što potvrđuju i smanjene stope prinosa ili povrata na kapital (ROE) i imovinu (ROA). Dakle, okolnosti u 2024. godini su bile izuzetno nepovoljne, ali bez obzira na navedeno matična kompanija i ključne kompanije iz sektora su poslovale pozitivno - piše u vladinoj informaciji.

Pogoršanje profitabilnosti

Generalno, kao se navodi, došlo je do pogoršanja profitabilnosti EPCG kao matičnog društva.

- Poslovanje CEDIS-a je bilo pozitivno, a negativno je poslovala EPCG-Željezara. Iako je EPCG Solar gradnja ušla u zonu pozitivnog poslovanja, ukupni rezultati tog preduzeća ukazuju na veoma visok finansijski rizik njegovog poslovanja po matičnu kompaniju EPCG. Negativni efekti izazovne 2024. godine su se odrazili i na pogoršanje likvidnosti i solventnosti na nivou EPCG grupe.

- Zaključak je da su generalno uzroci pogoršanja rezultata poslovanja nepovoljna hidrologija, fluktuacija cijena na energetskim tržištima, smanjenje prihoda od izvoza električne energije, izuzetno niska cijena energije ka distributivnim potrošačima, visoki troškovi po osnovu emisije CO₂, remont Termoelektrane, regulisana cijena energije – ističe se u informaciji Ministarstva energetike i rudarstva.

U dokumentu je navedeno da je na smanjenje ukupne profitabilnosti ovih deset preduzeća u 2024. godini, pored grupe Elektroprivrede uticao je i pad dobiti CGES-a, kao najvećeg energetskog subjekta izvan grupe Elektroprivrede.

- CGES je u prošloj godini ostvario neto dobit od 24,8 miliona eura. Ostvareni rezultat je manji u odnosu na 2023. godinu za 30,5 odsto, ali za 39 odsto veći u odnosu na prosječan godišnji rezultat ostvaren u prethodnom petogodišnjem periodu. Do pada neto dobiti u odnosu na 2023. godinu, koja je po pitanju neto dobiti bila rekordna od osnivanja CGES-a, došlo je usljed smanjenja prihoda od dodjele prekograničnih kapaciteta i neznatnog povećanja rashoda iz poslovanja - kaže se u dokumentu i dodaje da je likvidnost EPCG neznatno smanjena, ali je ipak zadovoljavajuća, dok je solventnost poboljšana.

- Ostale tri analizirane energetske kompanije su takođe ostvarile pozitivan neto rezultat.

- Berza električne energije je ostvarila neto dobit od 376.608 eura u 2024. ili 84 odsto više u odnosu na 2023. COTEE je ostvario neto dobit od 11.216 eura ili povećanje od 66,9 odsto, dok je Montenegro bonus ostvario neto dobit od 109.420 eura ili 44,7 odsto manje nego u 2023. godini – precizira se u vladinom dokumentu.

Troškovi poslovanja

Navedeno je da je poslovanje Elektroprivrede u periodu 2020 - 2024. u odnosu na period 2017 – 2020. bilo opterećeno značajno većim troškovima poslovanja, usljed povećanja cijena električne energije na berzi počevši od 2021. godine, uvećanih troškova po osnovu G-komponente, cijena otkupa električne energije iz obnovljivih izvora energije (vjetroelektrana, solarnih elektrana i malih hidroelektrana) od COTEE (povlašćeni proizvođači), hidroloških prilika u 2024. godini, režimu rada Termoelektrane, povećanja cijena uglja iz Rudnika uglja Pljevlja, povećanja distributivne potrošnje.

Konstatuje se da grupu Elektroprivrede karakteriše trend opadajuće likvidnosti.

- Prema podacima iz izvještaja menadžmenta o poslovanju grupe Elektroprivrede, koeficijent tekuće likvidnosti je bio u posljednje tri godine veći od dva. Prema metodologiji MMF-a „SOE Healthcheck Tool“, koeficijent tekuće likvidnosti je bio niži, i iznosio je 1,58. Sličnoje i sa koeficijentom ubrzane likvidnosti. U svakom slučaju, primjena obje metodologije je pokazala opadajuću likvidnost grupe EPCG u periodu 2019-2024. (sa izuzetkom 2023). Prema Izvještaju menadžmenta grupe Elektroprivrede za 2024. godinu, koeficijenti tekuće i ubrzane likvidnosti su u 2024. dostigli najniži nivo u periodu od 2019. godine - piše u dokumentu Ministarstva energetike i rudarstva.

Zaduženost

Dodaje se i da zaduženost i finansijski leveridž grupe EPCG su povećani, usljed bržeg povećanja ukupnih obaveza od rasta imovine i kapitala.

- Obaveze grupe EPCG su u prošloj godini rasle brže od imovine i kapitala. Ovo ukazuje na i dalje nizak, ali rastući rizik (ne)solventnosti u odnosu na prethodni period - kaže se u informaciji.

Navedeno je i da je profitabilnost kompanije EPCG znatno pogoršana u prošloj godini. EPCG je imala neto dobiti od 10,2 miliona eura, što je 80 odsto manje nego u 2023. godini. Izvršni direktor EPCG je Ivan Bulatović, dok je na čelu borda Milutin Đukanović.

- Posljedično, stopa povrata na imovinu (ROA) je 2024. godine smanjena na 0,8 odsto sa četiri odsto u 2023. godini. Takođe, smanjena je i stopa povrata/prinosa na kapital, koja je iznosila jedan odsto u 2024. godini, u odnosu na pet odsto u 2023. godini. Navedeno ukazuje na umjerene rizike profitabilnosti EPCG.

Uzroci smanjenja dobiti su nepovoljna hidrologija, fluktuacija cijena na energetskim tržištima, koje su smanjile prihode od izvoza električne energije, itd. S druge strane, povećani su operativni rashodi zbog većih operativnih troškova, poreza i doprinosa, iako su troškovi zarada smanjeni - ističe se u dokumentu i dodaje da je likvidnost kompanije EPCG od 2020. godine u kontinuiranom padu.

- To potvrđuju koeficijenti tekuće i ubrzane likvidnosti, koji ukazuju da ima sve manje prostora da se iz tekuće imovine pokriju povećane kratkoročne obaveze EPCG, što utiče na povećanje rizika likvidnosti. Koeficijent tekuće likvidnosti EPCG je, shodno metodologiji MMF-a, smanjen sa 3,55 u 2020. na 1,5 u 2024. godini. Konkretnije, smanjenje potraživanja prema kupcima je uticalo na smanjenje ukupne tekuće imovine u 2024. godini u odnosu na prethodni period. Koeficijent ubrzane likvidnosti u 2024. je bio 1,4. Prema podacima iz Godišnjeg izvještaja menadžmenta EPCG za 2024. godinu, koeficijenti tekuće i ubrzane likvidnosti su nešto povoljniji. Ipak, u oba slučaja, karakterističan je isti trend pada likvidnosti društva - piše u vladinom dokumentu.

Navodi se da analiza solventnosti pokazuje rastuću zaduženost i finansijski leveridž EPCG.

- Ukupne obaveze u 2024. godini su rasle brže od imovine i kapitala, a naročito u odnosu na EBITDA. Iako su zaduženost i finansijski leveridž povećani u 2024. godini, navedeni koeficijenti ukazuju na niske rizike ulaska EPCG u zonu nesolventnosti - dodaje se u informaciji Ministarstva energetike i rudarstva.

Kapitalna ulaganja

U dokumentu se precizira da su lani ukupna kapitalna ulaganja u EPCG iznosila 52,87 miliona eura, ili 22,45 miliona eura manje u odnosu na prethodnu godinu.

- Najznačajnije investicije realizovane ili dijelom realizovane u 2024. godini su ulaganja za potrebe projekta „Solari“, rekonstrukcija Termoelektrane, zamjena kotla, remont turbine, solarne elektrane u vlasništvu EPCG, modernizacija druge faze hidroelektrane ,,Perućica“, rekonstrukcija i modernizacija druge faze HE Piva, nastavak korišćenja i fazne rekultivacije deponije Maljevac – navodi se informaciji.

Ukupna proizvodnja električne energije (u vlasništvu EPCG) u 2024. godini iznosila je 3.234,15 GWh, gdje je najveće učešće imala TE Pljevlja sa 41,37 odsto, hidroelektrana Perućica sa 26,43 odsto, hidroelektrana Piva sa 23,07 odsto, vjetroelektrane sa 9,01 odsto i male hidroelektrane, u vlasništvu EPCG, sa 0,12 odsto. Ukupnu količinu uglja za potreba Termoelektrane u 2024. godini proizveo je i isporučio Rudnik uglja.

- Prema izvještaju menadžmenta EPCG za 2024. godinu, i investicioni plan EPCG za ovu godinu iznosi oko 250 miliona eura i odnosi se na projekte FC proizvodnje, Direkcije za razvoj i investicije i Direkcije za obnovljive izvore energije u EPCG. Primarni ciljevi na koje će se preduzeće bazirati u narednom periodu su ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja i nastavak rekonstrukcije i modernizacije postojećih elektrana ,,Piva“ i „Perućica“ čime će se produžiti njihov radni vijek, povećati instalisana snaga elektrane HE Perućica na 365,5 MW i sagledati mogućnosti investiranja u nove izvore energije - piše u informaciji.

Podsjeća se i da je u ovoj godini planiran nastavak realizacije projekata Vjetroelektrane Gvozd, snage 54,5 MW i procijenjene godišnje proizvodnje od 150 GWh, koji će upotpuniti portfolio proizvodnje električne energije EPCG grupe i doprinijeti povećanju proizvodnje iz obnovljivih izvora. U 2025. godini planirano je puštanje u rad solarnih elektrana Vrtac, Željezara, Kapino polje L1 i SE Kapino polje L2.

Preporuke

U informaciji Ministarstva energetike i rudarstva se dodaje da iako je sektor, u cjelini, ostvario pozitivan poslovni rezultat u prošloj godini, pogoršanje profitabilnosti i likvidnosti sektora ukazuje da u narednom periodu, između ostalog treba definisati vlasničku politiku i obrazloženje vlasništva države u privrednim društvima u sektoru energetike, naročito u preduzećima sa jako lošim poslovanjem čiji je većinski vlasnik EPCG, a to su EPCG Solar gradnja i EPCG Željezara.

- Unaprijediti korporativno upravljanje, naročito u dijelu povećanja transparentnosti i odgovornosti kroz jačanje uloge revizorskih odbora i interne revizije, definisanja kriterijuma za izbor članova odbora direktora, zapošljavanja i napredovanja na osnovu kompetencija, te smanjiti negativni uticaj prekomjernog broja zaposlenih na finansijske rezultate pojedinih energetskih subjekata - ističe se u dokumentu.

Takođe treba pojačati mjere i ulaganja radi smanjenja gubitaka i povećanje naplate potraživanja, obezbijediti veća ulaganja u zaštitu životne sredine, ulagati u dalje obuke kadrova i razvoj ljudskih resursa, kroz stručna usavršavanja (stalne obuke u IT-u, energetici, zakonodavstvu i digitalnim vještinama).

Navodi se i da treba smanjiti stepen uticaja matičnih državnih energetskih preduzeća na firme u njihovom u vlasništvu, kako bi se obezbijedila njihova funkcionalna nezavisnost shodno Zakonu o energetici.

Ističe se i da treba ojačati kapacitete Ministarstva energetike i rudarstva i koordinaciju sa Ministarstvom finansija u nadzoru nad poslovanjem energetskih subjekata u većinskom vlasništvu države.