Sagovornik našeg portala koji se našao zasluženo u serijalu “Najbolje iz Crne Gore” je Branko Anđić iz Podgorice, koji je zvanje doktora bioloških nauka stekao u julu prošle godine i čija je doktorska disertacija bila prva ne samo u Crnoj Gori već i mnogo šire. Ipak, Crna Gora nije prepoznala zvanje, rad i inovativnost 33-godišnjeg Podgoričanina.  

“S ponosom mogu reći da je moja doktorska disertacija 'Kreiranje novih pristupa u botaničkom obrazovanju slijepih i slabovidih" bila inovativna ne samo za Crnu Goru i Balkan, već i na globalnom nivou. U prilog tome ide i činjenica da je moja doktorska disertacija jedna od pet nagrađenih od britanske asocijacije za istraživanja u oblasti obrazovanja (British Educational Research Association).

Ta britanska asocijacija za istraživanja u oblasti obrazovanja svrstala je moju doktorsku disertaciju u pet, najoriginalnijih i inovatnivnih doktorskih disertacija u protekle tri godine”, kaže Anđić u razgovoru za portal Dnevne. 

Foto: Privatna arhiva

No, sva ta priznanja nijesu bila dovoljna za Crnu Goru, konstatuje Anđić koji je napustio našu zemlju 1.juna.

 “Iskreno rečeno mislim da Crna Gora nije prepoznala moje znanje. Moguće da je do toga došlo jer Crna Gora ima dovoljno eksperata u oblasti obrazovanja ili bar osobe koje se nalaze na ključnim mjestima smatraju da je to tako. U mom slučaju moje iskustvo i znanje nije bilo potrebno Crnoj Gori, ali jeste Austriji”, kaže Anđić koji je trenutno zaposlen na Univerzitetu Johannes Kepler u Linzu.

Kaže da, uprkos svemu, nijednog trenutka nije sumnjao- trud, rad i kvalitet moraju se isplatiti.

“Na univerzitetu u Austriji bavim se istraživanjima iz oblasti STEAM obrazovanja (obrazovanje iz oblasti nauke, tehnologije, inženjeringa, umjetnosti i matematike) i prilagođavanju ovih nastavnih sadržaja učenicima i studentima sa smetnjama u razvoju”.

Bogato iskustvo Anđić je stekao zahvaljujući istraživanjima tokom doktorskih studija i boravku na pet evropskih fakulteta. 

“Imao sam zadovoljstvo da budem na Univerzitetu u Grazu-Austrija, Univerzitetu Linzu- Austrija, Univerzitetu u Beču-Austrija, a bio sam i na Univerzitetu Bath- Engleska, kao i na Univerzitetu u Mariboru – Slovenija.

Moja doktorska disertacija realizovana je zahvaljujući nacionalnim stipendijama za izvrsnost koju mi je tada dodijelilo Ministarstvo nauke u saradnji sa Ministarstvom prosvjete, i na tome sam im izuzetno zahvalan”, kaže Anđić.

Od samog početka međunarodna javnost je, kako ističe, odlično prihvatila ideju koja je bila tema njegovog doktorskog rada.

“Takođe, naučne publikacije iz same disertacije publikovane su u naučnim časopisima koji se označeni kao jedni od najboljih u oblasti obrazovanja.

Kada govorimo o domaćoj stručnoj javnosti najbitniju podršku, a to je podrška mentorke profesorice Danijele Stešević i komisije za ocjenu disertacije sam uvijek imao. Za mišljenja ostalih, da budem iskren, nijesam imao vremena.

Što se tiče osoba sa oštećenjem vida njihove reakcije su bile i više nego pozitivne. Veliku zahvalnost dugujem Savezu slijepih Crne Gore, čiji su članovi potpuno volonterski učestvovali u istraživanju”, priča nam Anđić.

Foto: Privatna arhiva

Iako nije dobio dovoljno prostora za sve što je mogao i želio u svojoj zemlji, naš sagovornik kaže da je srećan što se rezultati njegovog istraživanja i naučni radovi primjenjuju u Crnoj Gori. 

“Imao sam priliku i zadovoljstvo da budem autor priručnika za nastavnike Biologije u Crnoj Gori. U sklopu pisanja i pripreme tog materijala uvrstio sam dio svog istraživanja i znanja o inkluzivnom obrazovanju, i kreirao spisak prijedloga kako da se nastavni sadržaji iz Biologije prilagode učenicima sa smetnjama.

Uvijek se izuzetno obradujem kada me neko od kolega, nastavnika Biologije informiše da im taj matetijal pomaže u realizaciji i unapređenju nastave. Ovo je jedan od načina primjene onog što sam radio. Svakako da sam imao još ideja i znanja koje sam mogao podijeliti sa naučnom i prosvjetnom zajednicom u Crnoj Gori, ali za to nijesam dobio prostor”, ističe naš sagovornik.

Kaže da mu je najveći izazov tokom procesa obrazovanja bio okružiti se pravim ljudima, mentorima, saradnicima. 

“I mislim da je to ključ za uspješno obrazovanje, okružiti se ljudima koji vas inspirišu, radite sa onima koji vole svoj posao i posvećeni su”, smatra Anđić.

Vjeruje i da je za mlade ljude veoma važno da dio svog obrazovanja provedu van gradica svoje zemlje. 

“Pored toga što će unaprijediti svoje vještine, putovanja će im donijeti i pomoći da otvore svoje srce i um, i ispune ih novim znanjima i iskustvima, što je veoma bitno kako za profesionalno tako i za lično unapređenje. Studenti iz Crne Gore, imaju dosta stipendija na raspolaganju za koje mogu aplicirati i koje mogu podržati njihovo usavršavanje van granica naše zemlje.

Moram naglasiti da su svi moji istraživački boravci van naše zemlje u potpunosti bili pokriveni stipendijama, koje sam dobijao od vlada zemalja u kojima sam boravio.

Ohrabrujem mlade ljude, studente, da apliciraju za ove stipendije i pođu na usavršavanje na nekom od svjetskih univerziteta, i steknu dragocjeno iskustvo”, poručuje  Anđić. 

Naš sagovornik kaže i da za sada nema dugoročne planove za budućnost, pa samim tim nije mogao ni da nam odgovorio na pitanje da li sebe ponovo vidi u svojoj zemlji. 

“Situacija sa kovid pandemijom naučila me je da ne pravim dugoročne planove, jer se lako razgrađuju. Pokušavam da pravim kratkoročne planove i radim na njihovom ostvarivanju, a da me oni dovode do većih ciljeva.

Jedna od mojih osobina je da nikada ne ostavljam saradnike u nedovršenom poslu. Tako da ono što je sigurno je da ću sljedećih nekoliko godina biti u Austriji i raditi sa kolegama na Univerzitetu Johannes Kepler na unapređenju austrijskog obrazovanja”, kaže Anđić. 

Naš sagovornik smatra i da je najbitnija osobina, koja ga je i dovela do ispunjavanja ciljeva - sposobnost da iz svake situacije izvuče ono najbolje i skoncentriše se na to. 

“Život nije ni lak ni fer, ali ako pokušamo da se u svakoj situaciji skoncentrišemo na dobro, i radimo da bude dobro, sve postaje bolje”, poruka je Branka Anđića za čije uspjehe će, bar na portalu Dnevne uvijek biti prostora.